За рускиот патријарх Кирил главната цел на црквата и на светителите на земјата е да ги обединат „сите руски земји“, без разлика на средствата за постигнување на тоа. Тоа го кажана за време на пропведта за празнувањето на свети Алексиј Московски.
„Свети Алексиј ги обединил сите руски земји под својот омофор, но не можејќи да остане во Киев, мајката на руските градови, останал после светителот Петар во градот Москва, каде што се преселила првопрестолната катедра на цела Русија. Исто така, свети Алексиј цел живот се трудел да ја обедини Русија… Знаеме колку било тешко во негово време, но тој навистина го сметал обединувањето на Русија и зачувувањето на единството на Руската црква како своја главна цел на земјата, изјави Рускиот патријарх.
„Навистина“, продолжи поглаварот на Руската црква, „свети Алексиј не успеал да ја постигне целта што си ја поставил – обновувањето на единството на Света Русија. Но, знаеме дека извесно време подоцна Русија беше обединета со политички средства, и се додека беше силна, се додека беше независна од влијанијата од непријателски земји и сили кои не можеа да се помират со големината и силата на Русија, нашата Црква остана обединета.
Во истата беседа од денес во зборовите на патријархот се забележува признавање на пораз за „Света Русија“:
Денес, иако остануваме духовно обединети, сепак сме поделени, а Киев, мајката на руските градови, е главен град на држава, којашто, за жал, е токму државата, а не народ! – не може да се нарече пријателски во односот кон Русија. И тоа не се случува затоа што народот така одлучил, туку затоа што силите кои секогаш работеле на уништување на Русија, од древните времиња до денес, извојувале победа – се надеваме, привремено – и ги создале условите во кои Русија денес е поделена.
Московскиот патријарх Кирил се осврна и на единството на Црквата, која за него може да биде само една – руската:
„Што го одржува единството? Нашата Руска црква! Знаеме колку е тешко денес да се биде член на Украинската православна црква – Московски патријархат… За духовно да се подели нашиот народ, вештачки се создаде една расколничка група, лишена од секаква благодат. Но, овие маскирани луѓе не можат да бидат духовни водачи, бидејќи нема благодат врз нив, а народот, на крајот на краиштата, го чувствува тоа и, и покрај репресиите и притисокот, го одржува единството со Црквата на цела Русија“.
Ваквиот заклучок на рускиот патријарх не е во согласност со ланската одлука на УПЦ со која таа прогласи независност од Московската Патријаршија. Тоа го забележува и некогашниот близок соработник на патријархот Кирил, а сега негов отворен критикувач Сергиј Чапнин:
„Зборовите на Кирил: „Знаеме колку е тешко денес да се биде член на Украинската православна црква – Московски патријархат“ се многу подмолен удар во стомакот за митрополитот Онуфриј, архиепископот Силвестер Стојчев и сите што се обидуваат да нè убедат една година дека УПЦ повеќе не е дел од РПЦ. Мислам дека судот во Украина, кој се занимава со оваа проблематика, ќе добие уште еден тежок аргумент за потсмевање кон сите оние кои тврдат нешто поинаку. Зошто на Кирил му треба ова? Сосема е можно да не ја разбира, па ни да не го интересира ситуацијата во Украина, а тие клишеа што ги составуваше претходните години му се сосема доволни. Со еден збор, вака: денес УПЦ ја има последната – и веќе занемарливо слаба шанса – сосема и целосно да раскине со РПЦ. Потребни ни се јасни, прецизни формулации, конкретни чекори, храбри акции. Ако ова не се случи, тогаш дури и јас повторно ќе почнам да ја нарекувам УПЦ како порано – УПЦ-MП. Не сакам, но да бидам искрен, морам“.


Епа чорба… Малку искривена перцепција на реалноста, малку злоупотреба на историскиот наратив, малку повеќе злоупотреба на религијата во политиката, плус еден луд нов руски император и еден снисходлив патријарх. Епилог: Бомби на Киев во слава на светата руска империја (нова или стара, сеедно).
Парадокс: Колку повеќе бомби на Харков и секојдневни невини жртви, толку повеќе свештенство од руско-српскиот свет во духовен занес.
Дилема: Што порака ќе испратеше Исус на новиот руски император и неговиот патријарх-пион, да живееше денес и овде.
До овој љубовниот ретор, би сакал да слушнам што би рекол Христос на тебе и твојата намерна и манипулативна русоФОБИЈА, русомразија… да те читаше денес и овде со можност да ти реплицира. Реплика секако дека има, во животот… во твојата внатрешна атмосфера, и есхатолошка. Ама тоа ќе да е твоја болка и грижа, додека ти се грижиш за патријарсите и претседателите. Ама па од нешто треба да се живее, нели?
The churches of Russia and Serbia see the Archbishopric of Ohrid as a piece of cake. I understand that you are angry about anything Greek because of the conflict of the previous decades, but if you fall into the trap of the Serbs and the Russians, the next step will be to invite you to join the Serbian Patriarchate, and they will consider the Macedonian Church and its believers as their property . See what’s happening in Montenegro. After all, we Greeks do not have such demands. Personally, I have no problem whatever your church is called, Macedonian or Ohrid, etc. They see you as a pawn against the Patriarchate of Constantinople. If you accept their proposal, your church will become a “long arm” of Russia inside your country and a tool of Russian propaganda. Greetings from Greece
Парадокс: Колку повеќе бомби на Харков и секојдневни невини жртви, толку повеќе свештенство од руско-српскиот свет во духовен занес.
Дилема: Што порака ќе испратеше Исус на новиот руски император и неговиот патријарх-пион, да живееше денес и овде.
Ово може да напише само неко чије су ум и срце задојени мржњом. Не постоји ниједна нормална особа која подржава рат. Нарочито не Срби који су и сами страдали у ратовима 90-тих година прошлог века. Проблем је само у томе што појединци када коментаришу модерне ратне сукобе селективни су у својим коментарима. Шта ћемо са Русима који су страдали у Украјини од Мајдана (обојене револуције) па све до почетка војне операције у Украјини? Зашто прећуткујемо ко су истински креатори овог, у суштини, братоубилачког рата? Када одговоримо на ова два питања, и још понека која се могу упоредо поставити, онда можемо да коментаришемо садашњи рат који се води на територији Украјине, а који је велика жалост за све истинске православне Хришћане, укључујући и нас Србе.