Почетна Анализа Зошто МПЦ-ОА мора да остане национална црква на македонскиот народ?
Зошто МПЦ-ОА мора да остане национална црква на македонскиот народ?

Зошто МПЦ-ОА мора да остане национална црква на македонскиот народ?

549
3

Евентуалното заживување на т.н. договор од Нивици, поточно промената на нашиот устав, односно преамбулата, е во тесна корелација и директно се рефлектира и врз комбинаториките за признавање на Македонската православна црква-ОА од страна на Вселенската патријаршија само под името Охридска архиепископија. Како што стојат работите засега, интелектуалците и аналитичарите предупредуваат на силните индикатори дека тоа би можело да предизвика губење на карактерот на национална црква на македонскиот народ. Токму ова е и предупредувањето што професор д-р Илија Велев, медиевист и византолог од Институтот за македонска литература при универзитетот „Свети Кирил и Методиј“ во Скопје, го поставува како дилема во јавноста, со што би се избегнале евентуални опасности од поделба на македонското ткиво. Замката на која мора да се внимава, според него, може да предизвика и оддалечување на МПЦ и губење на нејзиниот национален елемент, кој го има како црква во оваа држава.

Во таа насока, византологот Велев одговара и на актуелните прашања што се провлекуваат изминатите месеци околу признавањето на МПЦ-ОА под името Охридска архиепископија и дали тоа би значело губење на националниот помесен карактер на МПЦ, како титуларна православна црква на државата Република Македонија и како национална православна црква на македонскиот народ.

ГУБЕЊЕ НА ПОМЕСНИОТ НАЦИОНАЛЕН СТАТУС

Велев вели дека секоја официјална православна црква во актуелниот христијански живот има национален статус како црква на определен народ и како титуларна црква на државата на христијанскиот народ што го носи нејзиниот суверенитет, како што се Руската православна црква, Грчката православна црква, Бугарската православна црква, Српската православна црква, Романската православна црква, Албанската православна црква.

– Евентуалното отстранување на атрибутот Македонска православна црква од називот на јурисдикцијата на епархиите од просторот на денешна Република Македонија би значело директно губење на помесниот национален статус на таа црква, а преку признанието само на називот Охридска архиепископија таа би добила улога на самостојна јурисдикција со духовно функционирање без идентична автокефалија како другите помесни православни христијански цркви. Во таквиот случај новата „признаена“ православна црква во Република Македонија како Охридска архиепископија од страна на вселенскиот патријарх би го стекнала статусот каков што е на пример на Антиохиската, Ерусалимската или на Александриската православна црква, кои не функционираат како помесни, односно како национални цркви на определен христијански народ, туку на област, на територија – предупредува професорот.

Според него, мора да се има одлучна претпазливост да не се донесе каква и да е погрешна одлука Македонската православна црква да се именува само како Охридска архиепископија, зашто на тој начин би можело да се предизвика и еден од посредните поводи за асимилаторски обиди да се делегитимира постоењето на македонскиот народ како посебен во современото семејство на народите.

– Ако самата Македонска православна црква со поглаварот и со своите архијереи побараат од вселенскиот патријарх томос за официјално признавање само под името Охридска архиепископија, тогаш самоволно во името на македонскиот народ како христијански верници директно би се откажале од историските национални духовни одлуки донесени на специјално одржаните црковно-народни собори од 4 до 6 октомври 1958 година и од 18 јули во 1967 година. Најпрво во 1958 година се возобнови Охридската архиепископија како „самостојна Македонска православна црква“ во канонско единство со Српската православна црква, а поглаварот Доситеј бил устоличен за „архиепископ охридски и скопски и митрополит македонски“. Не требало да помине долго време за да добие силен замав развојот на христијанскиот самостоен живот во Република Македонија, па по 200 години од неканонското укинување на Охридската архиепископија во 1767 година, точно во 1967 година на Третиот црковно-народен собор дефинитивно дошло до возобновување на Охридската архиепископија прогласена за автокефална Македонска православна црква – нагласува Велев.

„МАКЕДОНСКИ“ МОРА ДА ИМА ВО ТИТУЛАТА НА ПОГЛАВАРОТ

Според византологот Велев, со Уставот на Македонска православна црква, поглаварот се стекнал со достоинството „архиепископ охридски и македонски“, што и денес го носи актуелниот поглавар г.г. Стефан на МПЦ-ОА.

– Самиот чин на симнувањето „македонски“ од називот на достоинството архиепископ охридски и македонски би бил понижувачки не само за Македонската православна црква и за нејзиниот поглавар со архијереите, туку директно ќе се понижи и националното достоинство и на македонскиот народ Тие како лојални поклоници и верници на МПЦ-ОА ја прават жива христијанска православна црква во Република Македонија. Во тој случај незапирливо би прокрвавил македонскиот христијански организам, а на македонскиот народ ќе му се одземе правото на апостолската христијанска вера стекната како духовно наследство уште од времето на апостол Павле, на Јустинијана Прима, на Светиклиментовата епархија, на Самуиловата охридска патријаршија – додава византологот.

Со тоа, како што вели професорот, на македонскиот народ ќе му се размати духот и целосно ќе се отуѓи од себеси, а во иднина во македонската духовна меморија на верниците би им останале наталожен срам и губење на христијанското достоинство.

– Се надевам и верувам дека поглаварот охридски и македонски г.г. Стефан поседува духовна и национална македонска чест и гордост да не се согласи со промена на Уставот на МПЦ-ОА, за да го промени и нејзиното име. Македонската православна црква веќе направи компромис во своето име да ја приклучи и додавката Охридска архиепископија. Сметам дека за таа цел би ја имал безрезервно поддршката на македонските православни верници – истакнува професорот Велев.

Радмила Заревска (Нова Македонија)

Коментар(3)

  1. Единствен доега од сите т.н. аналитичари било од световната или црковната фела, кој даде најдобро образложение зошто МПЦ-ОА, треба да остане само МПЦ-ОА

  2. “Ако самата Македонска православна црква со поглаварот и со своите архијереи побараат од вселенскиот патријарх томос за официјално признавање само под името Охридска архиепископија, тогаш самоволно во името на македонскиот народ како христијански верници директно би се откажале од историските национални духовни одлуки донесени на специјално одржаните црковно-народни собори од 4 до 6 октомври 1958 година и од 18 јули во 1967 година.” – Ova ne e tochno. Imeto na Crkvata sekogas bilo Ohridska Arhiepiskopija. Faktot sto sme bile prinudeni da gradime ‘nacionalna crkva’ zatoa sto vo toa se sveduvase postoenjeto na crkvata na nacionalna baza (makar sto vo toj period svesta na narodot se nagjase vo crkvenite krugovi, denes ne e taka) ne znaci deka crkvata go gubi karakterot so istaknuvanjeto na vistinskoto ime. Duhovnata Svest na eden nacionalen narod se gradi preku Svetite Tajni osobeno Prischesta na Teloto Hristovo, NE vo imeto. Makedoncite ne se pagani. Nacionalniot karakter na edna drzava e chisto politichko prashanje. Site drugi pravoslavni drzavi denes imaat solidificarana nacionalna svest ne zaradi nivnite crkvi tuku zaradi toa sto nivnata politika ne dozvoluvala da bidat nesto drugo. Ova e poltichko prashanje, taka odgovorot da si go barate vo Skopje sred parliament. Ne moze da sedime na dve stolcinja. By the way, Antioch e regionalna Crkva kako sekoja druga Crkva – ‘Crkva na teritorija’ toa e originalnata polozhba na crkvite – na nacionalna baza. Taka se osnovaa crkvite, no toa ne ja brane da bide i NACIONALNATA Crkva na Sirija. I toa e. Pak ke povtoram deka odgovorot vi e kaj politicharite, ne kaj Stefan+ I bez razlika sto sepak poveketo pravoslavni crkvi (osven grckiot blok, a i tie moze po nekoja da iznenadat) ke ja vikaat OA “Makedonskata Crkva” sakame ili nekjeme.

    MPC – OA ne e obvrzana za dogovorot vo Prespa. Ako toa sakaat nekoi od Episkopite, togas neka se izjasnat. No tamu ima i drugi prashanja koi sto ke moraat da se reshat okolu finasiranjeto na crkvata. Sepak najdobroto resenie e MPC vo organskata forma ‘Ohridska Arhiepiskopija’ da se vrati vo pravoslavieto. Isto taka najdobro bi bilo Makedonskite politichari da prestanat da igrat so imeto na Makedonija. Dosta od niv se prikazuvaat kako vernici. Ako se vernici, togas se prasuvam zosto neznaat da gi vredat rabotite? Koj gi sovetuva(ohrabruva) deka toa sto go pravat e dobro?

  3. Колку е тешко кога некој непродуховен се впушта во расудување на Црковни прашања,Визентиалог со став на световни закони а не духовни!
    Христијанското достоинство е во Единството на Православието и Едномислието а нацинализмот е апсолутено небтиен за идентификација на една црква.
    Ако погледнеме во историјата Црквите се Идентификуваат како Православна Црвка Во….

Напиши одговор на Andretolstoy Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *